Sara Petrović: Uvek je pravi trenutak za kapkejk
Bilo je perioda u životu kada sam na hranu gledala kao na još jednu rutinsku dnevnu obavezu koju je bilo potrebno da odradim. Kada sam sa svojim suprugom počela da planiram proširenje porodice shvatila sam da moj stav prema hrani sada počinje da utiče i na moje dete.
Oduvek sam volela slatkiše. Uvela sam sebi pravilo da mogu da pojedem slatkiš dnevno, ali da ga sama napravim, da znam tačno šta je to što jedem. Puna entuzijazma, počela sam da eksperimentišem i pripremam torte. One su uvek bile prevelike za našu malu porodicu. Bilo je potrebno da čekam priliku, zovem goste ili da zamrzavam ostatke. Drugi problem je nastajao kada je trebalo da serviram. To parče torte je jednostavno izgledalo tužno, loše, izmučeno. Koliko god je ukus bio dobar, sastojci kvalitetni, izgled je kvario doživljaj, i to mnogo. Nikako nisam umela da isečem tortu.
Na zapadu, u SAD, odakle kapkejkovi i potiču, postoji koncept da svaku standardnu tortu spremaju i u obliku kapkejkova, mini tortica (torta u čaši, direktan prevod). Tražila sam recepte za kapkejkove po internetu, isprobavala i uglavnom dobijala preslatko testo sa mnogo slatkog putera odozgo. A onda sam shvatila. Uradiću isto što i oni, upakovaću torte, ukusa koje inače volim, u male dimenzije, u kapkejk. To je bio pun pogodak. Čokoladna torta, doboš torta, esterhazi, pavlova… Pa kod nas su česte i slane torte! Sa pivom, čvarcima, kobasicama… Što sam više različitih kapkejkova spremila, više novih ideja se rađalo.
Sada gotovo svaki ukus, bilo slan ili sladak, slojevit ili kompaktan, mogu da upakujem u formu kapkejka. Tako uvek jedemo sveže, domaće slatkiše i slaniše. Svakog vikenda mogu da počastim svoju porodicu. Ne moram da čekam priliku i goste. U međuvremenu naučila sam i da sečem standardne torte, one su za slavlja. A za kapkejk je uvek pravi trenutak.
